DJEVOJKA IZ BRUKLINA

''Sjećam se veoma dobro tog trenutka. Gledali smo u more. Horizont je svjetlucao. Tada me je Ana upitala:
"Da sam uradila nešto užasno, da li bi me i dalje volio?"
Šta biste vi odgovorili? Ana je bila žena mog život. Trebalo je da se vjenčamo kroz tri nedjelje. Naravno da bih je volio šta god da je učinila. Bar tako sam mislio, ali ona je drhtavom rukom potražila po svojoj tašni i pružila mu jednu fotografiju. "To sam ja uradila!"
Preneraženo sam posmatrao njenu tajnu i znao da su nam životu zauvijek uzdrmani. U stanju šoka, ustao sam i otišao bez riječi. Kad sam se vratio, bilo je prekasno: Ane više nije bilo. I otad je tražim...''